Građanski neredi 
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 17 | Nivo: Fakultet bezbednosti

Fakultet bezbednosti
Univerziteta u Beogradu
Građanski neredi
Seminarski rad
Dr. Zoran Dragišić Božić Natalija
1. UVOD
U novijoj istoriji, većina zemalja suočava se sa nezadovoljstvom određenih društvenih grupa, koje ne mogu da se prilagode dinamičnim društvenim promenama. Različite društvene grupe teže da svoje interese ostvare po svaku cenu, pa čak i nasilnim putem. Politički, ekonomski, etnički i drugi interesi ostvaruju se demokratskim načinima, u skladu sa zakonom. One grupe koje na ovakav način ne mogu ostvariti svoje ciljeve to pokušavaju putem „nedemokratskih načina borbe“1, primenjujući silu. Jedan od takvih oblika primene sile su i građanski neredi. Svedoci smo mnogih građanskih nereda koji su se odigrali širom sveta, ali i kod nas u zemlji. Neredi u Francuskoj, na Kosovu ( nekoliko godina u nazad), kao i na drugim mestima širom sveta pokazuju visok stepen opasnosti po bezbednost te zemlje kao i za ceo region. Gotovo svaki samit Grupe 8 ne može da prođe, a da se na ulicama ne pojavi stotine demonstranata koji se na nasilan način obračunavaju sa policijom. Mnoge društvene grupe, kao na primer „ Zeleni“ ili antiglobalisti, nezadovoljni su sadašnjim svetskim poretkom. Oni masovnim demonstracijama i neredima širom sveta iskazuju svoje nezadovoljstvo i rešenost da po svaku cenu promene taj poredak. Pored njih nerede često izazivaju i socijalno ugrozene grupe čija je egzistencija ugrožena zbog nečijeg profita. Neredi motivisani politikom česta su pojava na našim ulicama. U borbi za vlast mnogi lideri stranaka ne prezaju da upotrebe masu nezadovoljnih ljudi, koji se usmeravaju na izazivanje nestabilnosti, a sve to da bi vlas popustila, izašla na izbore ili prepustila vlast. Pored njih neredi motivisani zeljom neke etničke grupe da izdejstvuje ocepljenje nekog dela teritorije, kod nas nisu retka pojava.
Građanski neredi su oblik narušavanja javnog reda i mira. Oni nastaju kao posledica političke borbe, ekonomskih uslova, verskih i etničkih netrpeljivosti. Neke države građanske nerede koriste protiv drugih država, kao mehanizme specijalnog rata. Učesnici u građanskim neredima smatraju da je njihovo osnovno, demokratsko, pravo da izražavaju svoje mišljenje i u tome nalaze opravdanje za svoje postupke. Tanka je linija između demonstracija ( u ovom slučaju je irelevantno da li su demonstracije ilegalne ili legalne) i građanskih nereda. Efikasno suzbijanje građanskih nereda postiže se dobro organizovanim sistemom bezbednosti. Intervencija policije, koja se najčešće koristi u suzbijanju nereda, mora da bude usmerena i na zaštitu zakonitosti i na zaštitu ljudskih prava. To se postiže tako što se poštuju određena načela proistekla iz policijske doktrine, strategije i taktike suzbujanja građanskih nereda. Ona su nastala dugogodišnjim iskustvom policiskog delovanja, kao i naučno istraživačkim radom iz oblasti menadžmenta, kriminalistike, psihologije, taktike, kriminologije i drugih nauka. Efikasna intervencija dovodi do uspostavljanja javnog reda i mira, ne ugrožavajući pritom osnovna ljudska prava. Neefikasna i previše nasilna intervencija policije dovodi samo do produbljavanja krize, šalje negativnu sliku svetu i stvara netrpeljivost građana prema nosiocima vlasti koja se manifestuje još masovnijim neredima. Da bi se ovo izbeglo policija mora poštovati unapred propisane procedure i na najefikasniji način prilagoditi intervenciju novonastaloj situaciji.

---------- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]